Отделка кафелем


Правильная облицовка стен керамической плиткой

Перейти к содержимому

Главное меню

  • Дизайн
    • Декор
      • На пол
      • Окна
        • Выбор
        • Шторы
        • Жалюзи
      • Потолок
      • Стены
    • Интерьер
    • Мебель
    • Планировка
  • Ремонт
    • Двери
      • Входные
        • Выбор
        • Изготовление
        • Регулировка
        • Установка
      • Межкомнатные
        • Выбор
        • Установка
    • Мебель
    • Окна
      • Деревянные
      • Пластиковые
        • Выбор
        • Регулировка
        • Уход
      • Защита
      • Откосы
      • Жалюзи
    • Пол
      • 3D
      • Бетонный
      • Деревянный
      • Ковролин
      • Ламинат
      • Линолеум
      • Наливной
      • Паркет
      • Паркетная доска
      • Плитка
      • Пробковый
      • Стяжка
      • Утеплить
    • Потолок
      • Армстронг
      • Вагонка
      • Гипсокартон
      • Жидкие обои
      • Натяжной
      • ПВХ панели
      • Покраска
      • Реечный
      • Шпаклевка
      • Штукатурка
      • Шумоизоляция
    • Стены
      • Жидкие обои
      • Клеить обои
      • ПВХ панели
      • Перегородки
      • Подготовка
      • Покраска
      • Укладка плитки
      • Утепление
      • Шпаклевка
      • Штукатурка
    • Уборка
  • Строительство
    • Коммуникации
      • Вентиляция
      • Водоснабжение
      • Газификация
      • Канализация
        • Дачный туалет
        • Дренажная
        • Монтаж
        • Прочистка
        • Септик
      • Отопление
        • Котел для дома
        • Радиаторы
        • Теплый пол
        • Установка
      • Сантехника
        • Ванна
        • Мойка
        • Раковина
        • Трубы
        • Унитаз

тиль - Википедия

Теотиуакандаги ушбу девор расмида (таксминан 200-йил) персонаж огъзидан нуткни ифодаловчи о`рогълик хат чикиб келяпти.

до деб мураккаб мулокот тизимига йоки шу тизимни о`рганиш ва ишлатиш гобилиятига айтилади. Tilni oʻrganuvchi sohaga tilshunoslik deyiladi. Джахон тиллари микдорини аниклаш учун тиль ва шева орасида фарк орнатиш зарур. Шунга карамай, тиллар сони 6–7 мин орасида, деб хисобланади. Табий тиль созлашув йоки имо-ишора оркали таркалади, бирок хар кандай тиль эшитиш, ко'риш, сэзиш стимуллари йордамида йозув, шрифт Брайля йоки хуштак каби иккиламчи воситага кодланиши мумкин.Бу odam tili modallikdan mustaqil boʻlgani uchun ilojli. Keng maʼnoda тиль атамаси остида бирор muloqot tizimining tayinli qoidalari majmuasi tushuniladi. Барча тиллар семиозисга, яʼни белгиларни тегишли маʼноларга боглаш джарайонига таянади. Огъзаки ва имо-исхора тиллари рамзлар кетма-кетлигини со'з йоки морфема qилиб шакллантирувчи фонологик тизим хамда со'з ва морфемалар кетма-кетлигидан ибора ва гапларни хосил qiluvchi синтактик тизични оладь.

Одам тили унумдорлик, рекурсивлик ва силювчанлик сюсусиятларига эга эканлиги хамда ижтимоий келишув ва органишга бутунлай асослангани учун уникалдир.Binobarin, uning murakkab tuzilishi hayvonlar muloqotiga nisbatan Juda keng ifoda ва qoʻllanishlar koʻlamini beradi. Til erta homininlar asta-sekin primat muloqot tizimlarini oʻzgartira boshlagan paytda, boshqa onglar nazariyasini shakllantirish qobiliyati va Intensionallikni oʻrganayotganida yuzaga kelgan, deb taxmin etiladi.

Ушбу ривожланиш мия хаджми осишига мос келган бо'лиши мумкин; аксарийат тилшунослар тил тузилишини тегишли мулокот ва иджтимоий вазифаларга хизмат qilish uchun evolutsiyalangan, деб карашади.Til odam miyasining turli, xususan Broca va Wernicke sohalarida ishlanadi. Одамлар тилни йош болалик пайтидаги иджтимой о`заро муносабат оркали о`злаштирадилар ва о`ртача уч йошга келиб равон гапира оладилар. Тил ишлатиш одам маданиятига чукур сингган. Бинобарин, тиль факатгина мулокот воситаси бо'либ колмай, балки индивидуаллик, иджтимоий стратификация, парвариш ва ермак каби иджтимоий ва маданий ролларга хам эга.

Tillar vaqt oʻtishi bilan oʻzgaradi, ularning evolutsiyasini qadimgi tillar keyingi bosqichlar sodir boʻlishi uchun qanday belgilarga ega boʻlganini aniqlovchi ва уларни замонавий тиллерга тартислыкословслов.Умуми аждоддан келувчи тиллар гурухига тиллар ойласи дейилади. Бугунги кунда джахонда анг кенг таркалган тиллар, джумладан инглизча, испанча, португальча, руша ва хиндча хинд-европа тиллари; мандарин кситойчаси ва кантонча эса сино-тибетский тиллари; арабча, амхарча ва иврит эса семит тиллари; суахили, зулу ва шона эса банту тиллари ойласига киради. Тилшунослар фикрига ко`ра бугун мавджуд тиллернинг 50 дан 90 фойзигачаси 2100-йилга келиб йоколиб кетади. [1] [2]

Тил конкрет нутк ходисалари (айрим гаплар, хикоялар, бир неча кишинин сухбати ва шу каби), джумладан, ог`заки йоки мексаник усудда такрорланадиганэдзэдэдэгэдэгэдэдэгэджэдэджэдэджэдэджэдэджэджэдэдэ бэдэдэдэ нуткэдэгэдэгэдэгэдэджэдэдэгэ.Koʻplab nutq hodisalarining Struktur xususiyatlarini taxlil qilish, qiyoslash va umumlashtirish muayyan tilda mavjud boʻlgan elementlar va ular oʻrtasidagi munosabatlar majmuini yaxlit murakkif beradashlashi tizavi tiz. Хозирги даврда турли миллат, элат ва кабилаларга тегишли 2500 дан 5000 тагача (баʼзи манбаларда 3000—7000 оралиг'ида) джонли тил борлиги маʼлум. Уларнинг хар бирида барча тиллар учун умуми бо'лган баʼзи универсальная структура xususiyatlar koʻzga tashlanadi.Лисоний тизим нуктай назаридан тилнинг бундай универсальный xususiyatlari sifatida barqarorlashgan koʻplab til belgilari - созларнинг ва улардан фойдаланиш бойича умуми (грамматик) qoidalarning mavjudligi; soʻzlar tarkibida tilning eng qisqa (kichik) tovush birliklari - fonemalarning ajratilishi kabilarni koʻrsatish mumkin. Ayrim olingan soʻz doirasida fonemalar bir yoki bir necha boʻgʻinga birlashadi. Tilning kamroq umumiy bulgan Struktur xususiyati alohida soʻzlar doirasida yanada kichikroq fonetik-semantik qismlar - morfemalarning ajralishidir.Nutq jarayonida har qanday nutq hodisasining gaplar tashkil etishi har qanday tovush tilining universal xususiyati hisoblanadi. Умумий сюсиятлар дойрасида турли хил тилларда уларни ташкил этувчи элементарнинг чексиз вариантлашуви ва бу элементарнинг нутк джарайонидаги о`заро муносабати кузатилади.

Тиль мехнат ва ижтимоий онг билан биргаликда бир-бирига о`заро бог'лик бо'лган, инсонни хайвондан фаркловчи 3 та анг мухим хоссалардан бирини ташкил этади. Ushbu hossalar ichida mehnat muhim ahamiyatga ega bo'lib, u jamiyat mavjudligining moddiy asosi hisoblanadi.

Тилнинг тафаккур, иджтимоий онг билан алокаси нихойятда узвий, чамбарчасдыр. Til belgilari - soʻzlar, soʻz birikmalari va gaplar - moddiy shakllar boʻlib, ularda ongning perfect mahsullari - aniq tasavvurlardan tortib eng mavhum va umumlashtiruvchi tushunchalar yoki hukmlarziñaçini. Шундай килиб, тиль нафакат фикрни ифодалаш йоки фикр альмашиш воситаси, балки иджтимоий онгда фикрларни шакллантириш ва мустахкамлаш воситаси хисобланади. Тил - джамият бойлиги, у джамият азоларининг озаро алокасини амальга оширади, озвучивающий моддий ва маʼнавий турмушида рой берадиган барча вокеаходисалар хакидаги билимларни джамлайди ва улардан хабардор гилади; тил айни маʼнода асрлар мобайнида шаклланади ва мавджуд бо'лади.Тафаккур тилга караганда бирмунча тезрок ривожланади ва янгиланади, леки тилсиз тафаккурни тасаввур этиб бо'лмайди: тильда ифодаланмаган фикр ноаник, тушунарсиз бир нарса борида борашлиш лиш Tafakkur tilsiz mavjud bo'lmas ekan, til ham tafakkursiz yashay olmaydi. Biz oʻylab turib gapiramiz va yozamiz, oʻz fikrlarimizni tilda aniqroq ва tushunarliroq bayon etishga harakat qilamiz. Демак, фикрлар тил негизида пайдо бо'лади ва унда мустахкамланади; тил билан тафаккур бир бутунликни ташкил этади.

Tilning, dastlabki tilning paydo boʻlishi masalasi insoniyatni qadimgi zamonlardan beri qiziqtirib keladi. Кадимги даврлардан бошлаб тилнинг келиб чикиши хакида ко`плаб назариялар, таʼлимотлар пайдо бо'лди. Лекин бу назария ва таʼлимотлар тилнинг келиб чикиш масаласини ханузгача узил-кесил хал килиб бера олгани йок.

Кайд этилганидек, джахон тиллари о`з грамматик курилиши, лугъат бойлиги ва бошка джихатидан бир-биридан фарк калади, лекин шу билан бирга улар барча тиллар учун муштарак бойланида лосунийумат.Тил давр билан, замон билан хамоханг равишда озгариб боради (узбек тилининг кадимги туркий тил даври билан хозирги ко`риниши чог`иштирилса, бундай о`згаришлар каи дараджада-ба'лганзилыджа-игаради ягаджи-хамоджад-ба'лганлигишамогар) Масалан, отмишда джахон маданияти ривожига катта хисса ко`шган феклар ва римликлар со'злашган кадимги юнон ва лотин тиллари даврлар утиши билан муомаладан чикиб, о'лик тиллерга айланиб колган.

Tildagi oʻzgarishlar tabiati hamda til taraqqiyotidagi yoʻnalishlar 2 ta boshqa boshqa omil - jamiyat hayotidagi tarixiy oʻzgarishlar Hamda til taraqqiyotining muayyan bosqichanadus belagilus krakturasi. Til tarixining jamiyat tarixi bilan aloqadorligi tilning ichkistrukturasi oʻzgarishlarida (asosan, leksika va frazeologiya sohasida), shuningdek, muayyan tilning tarkalish miqyoslari oʻzgarishida (бо́лдаси́нда́ра́йа́йа́йа́йо́йо́йо́заришида (бо́лда́йа́ди́ра́йа́йсион)Фонетика ва морфология сохаларидаги о`згаришлар ижтимоий хайот вокеа-ходисалари билан бевосита бог'лик емас. Tilstrukturasining jiddiy oʻzgarishlari tillarning oʻzaro taʼsirlashuvi jarayonlariga bogʻliq boʻladi. Джамият тариксий тараккиётининг турли боскичларида тилларнинг лахджавий фаркланиши дараджасидаги тафовутлар тил таришининг джамият тариши билан алокадорлигини белгиловчи xususiyat xisoblanadi. Джамиятнинг айрим худудий кисмларга иктисодий ва сиесий парчаланиши джарайонлари иктисодий ва сиесий бирлашиш джарайонларидан устун бо'лганда, яшлит, бир бутун тиллар худудий лахибаларга бо.Аксинча, джамиятнинг иктисодий, сиёсий бирлашиш джарайонлари худудий парчаланиш джарайонларидан устунлик гилган даврларда, лаксджавий дифференциация билан бир каторда, адабиётда адабий тил сифамвишанатибода муста́йтда адабий тил сифамвишанатибода мустахонлари. Umumxalq милли тилнинг шакланиши тегишли миллатнинг шакланиши даврида рой беради.

Шунингдек каранг [тахрир]

Адабиётлар [тахрир]

  • Дмитрий Петров Полиглот, 2012
  • Усмонов С, Умумий тильшунослик, Т., 1972;
  • Будагов Р. А., Человек и его язык, М., 1974;
  • Березин Ф. М., Головин Б. Н., Общее языкознание, М., 1979;
  • Реформатский А. А., Введение в языковедение, М., 1998.
.

Она тили - Миллатнинг рухидир

Фотография: O‘zA

.

Ona tili - миллатнинг рухидир. Тиль - давлат тимсоли, мульки. Тилни асраш, ривойлантириш - миллатнинг юксалиши демак. O‘zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasida davlat tilining maqomi huquqiy jihatdan mustahkamlab qo‘yilgan. Шу тарика узбек тили мустакил давлатимизнинг Байроги, Герби, мадхияси каторида турдиган, конун йоали билан химоя килинадиган мукаддас давлат рамзига айланди.

Бундан 27 йил мукаддам узбек тилига давлат тили макоми берилган эди. Бу о'з даврида том ма'нода оламшумул вокеа бо'лган эди. Чунки, Беруний, Ибн Сино, Аль Хоразмий, Аль Фаргоний, Алишер Навои, Амир Темур, Мирзо Улуг'бек, Бобур Мирзо сингари буюук сиимоларни йетиштирган халк тили йо'голиш арафасига келиб колган эди. Мустакилликка илк кадамлар ташланайотган даврдайок президентимиз томонидан узбек тилига давлат макоми бериш масаласи кун тартибига коалиб, бу иш амалга оширилган эди.Она тилимиз - узбек тилига 1989 ил 21 октября давлат тили макоми берилди. Bu mamlakatimiz, yurtdoshlarimiz hayotidagi unutilmas, tarixiy voqeaga aylandi. Agar o‘shanda til to‘g ’risida qonun qabul qilinmaganda edi, o‘zbek tili ham tarix saxifalaridan joy olgan bo ’larmidi?!.

Шуни та'кидлаш керакки, о'збек тилига давлат тили макомайнинг берилиши халкимизнинг милли мустакилликка эришиш йо'лидаги мухим кадамларидан бири болган эди. Истиклол йилларида мамлакатимида барча сохаларда бо'лгани каби тилимиз тараккиетида хам мухим о'згаришлар юз берди.Узбек тилининг халкаро микёсда обро'си ошди. «Давлат тили хакида» ги конун она тилимизнинг бор го'заллиги ва дзезибасини то'ла намойон этиш билан бирга, уни илмий асосда ривожлантириш борасида хам кенг имкониятлар яратди. Олимлар ва мутаксассислар томонидан илм-фан ва турли сохаларга оид энсиклопедия ва луг'атлар, дарслик ва о'кув ко'лланмалари чоп этилди. Mumtoz adabiyotimiz namunalari, sakson mingdan ziyod so'z va so'z birikmasini, fan, texnika, sanoat, madaniyat va boshqa sohalarga oid atamalarni, shevalarda qo'llaniladigan ts'zlarni o'z z 'ати' бу борада амальга оширилган ишларнинг анг мухимларидандир.

Тиль - миллат кийофасинин бир боалаги. Дунёдаги барча халклар о‘зинин миллий расмий тилига эга деб айтолмаймиз. Чунки бу халкнинг милли мустакиллиги билан боглик. Mutaxassislarning so‘zlariga qaraganda, bugungi kunda har ikki xaftada bitta til yo‘qolib bormoqda. Bu o‘z navbatida o‘sha tilda so‘zlashuvchi xalqlarning yo‘qolishini anglatadi. YuNeSKO vakillarining so‘zlariga qaraganda, qachonlardir odamlar so ’zlashadigan tillarning soni 7 миндан 8 минтагача йетган боальса, бугунги кунда сайёрамида 6 минта тил мавджуд турбоалиб, уларнинг 90 фолибизи кетиши йоаблса.Бу асосан цивилизация туфайли маданиятидан айрилайотган кам сонли миллатларнинг тилларидир. Бу тилларда созловчи ахолининг айримлари йозувга эга бо́льса, айримлари бундан бебахрадир. Масалан, Африка тилларида, со'злашувчи ахолининг 80 фоизи хамон о'з йозувларига эга эмас. Минглаб тиллардан та'лим тизимида фойдаланишнинг имконияти йо'к. Интернетдан фойдалана олмайдиган тиллар хакида-ку айтмаса хам бо'лади. Chunki yangi texnologiyalarning rivojlanishi tufayli ayrim xalqlar o‘z tillaridan ko‘ra zamonaviy tillardan foydalanishga majbur bo‘lmoqda.Bugun Internet tilining 81 foizi ingliz tiliga to‘g‘ri keladi. То'гари, авваллари хам тиллар пайдо бо'лган, муаммолада бо'либ, ма'лум вактдан со'нг йо'к бо'либ кетган. Lekin hozirgidek tillarning jadallik bilan yo‘qolishi tarixda kuzatilmagan. Йо'колиб кетиш хавфида бо'лган тилларнинг саклаб колиш йо'лида амалга осирилайотган са'й-харакатларнинг асосий макшади хам маданиятлар ва тиллар хилма-хиллигини та'минлашдан иборатдир. Чунки айнан тил туфайли халк ва элатларнинг маданияти, урф-одатлари сакланиб колади, сайёрамидза яшайотган халкларнинг о'тмиши ва маданияти хурмат цилинади.Tilshunoslar yo‘qolib ketish arafasida turgan tillarni saqlab qolishning imkoniyatlari hozircha qo‘ldan boy berilmaganini aytishadi. Tillarni saqlab qolish uchun esa, BMT ekspertlarining fikricha, bu Tillardan ta'lim tizimida keng foydalanishni yo‘lga qo‘yish kerak.

Тиль - мельница ма'навий бойлигидир. Тил нафакат муаммола воситаси - балки халкнинг маданияти, урф-одати, унинг турмуш тарзи, тариксидир. Turli xalqlarning tillariga xurmat esa o‘z navbatida o‘zaro tushunishni, muloqotlarga imkoniyat yaratadi.Тилларни сакланиб колиси учун эса бу тилларни ко'лаб-чувватлаш зарурдир. Айнан тил туфайли инсоният у йоки бу халкка мансублигидан факсрланиб яшайди. Барча тилларни тан олиш ва xurmat qilish tinchlikning Birdan бир кафолатидир. Шу сабабли хам хар бир халк о'з тили сакланиб колиси учун харакат килади.

Лингвист олимларнинг фикрича, яна 25 йилдан со'нг хозир муамолада бо'лган тилларнинг о'нтасидан биттаси сакланиб колар экан.

Bugungi kunda dunyoda 6809 ta til mavjud bo‘lib, ularning teng yarmi sakkizta davlat - Meksika, Indoneziya, Kamerun, Braziliya, Hindiston, Xitoy, AQSh va Rossiya xissasiga to‘g‘ri keladi.Eng ko‘p tilli mamlakat sifatida Hindiston tan olinadi. Bu mamlakatda axoli 845 til va laxjada so‘zlashadi. Иккинчи о'ринда эса 600та тил ва шевада со'злашувчи Папуа - Янги Гвинейя туради. Sayyoramizda eng ko‘p aholi so‘zlashadigan til sifatida xitoy, ingliz va ispan tillari tan olingan. Биринчи о'нликка хинди, бенгальский, арабский, португальский, немец, рус ва япон тиллари хам киритилган. Джаксон тилларининг атиги 4 фоизи европа китасига то'г'ри келса-да, анг коп со'злашувчи тилларнинг тенг ярми «ко'хна кита» да экани ма'лум бо'лди.341 миллион киши инглиз тилини она тили сифатида тан олади, бирок яна 350 миллионов киши бу тилни иккинчи она тили сифатида ко'ришини ма'лум qilgan. Taxlilchilar xitoy va ingliz tillari foydalanish bo‘yicha o‘z mavqeini oshirib borayotganini aytishadi. Вазиятни о'рганаётган кузатувчиларнинг фикрича, фойдаланувчилар сони бо'йича айни дамда инглиз тили йетакчилик килайотган бо'льса, XXI аср орталарига бориб, хитой тили тили асросий тил бо'либ олиши.

Мавджуд тилларининг 90% нинг хар биридан 100.000 ахоли фойдаланади. Mana shuning o‘ziyoq bu tillarning kelajagi qorong ’uligidan dalolat beradi. Bugungi kunda 357 tilda atigi 50 nafar kishi so‘zlashar ekan. 46 тильдан эса атиги бир кишинин фойдаланиши айтилади. Уларнинг о'лими билан бу тиллар хам йо'кулади. Олимларнинг фикрича, тиль яшаб колиши учун ундан камида бир миллон киши со‘злашиши керак экан. Biroq bunday tillar dunyoda atigi 250 тадир. Узбек тили хам мана шу 250танинг итида экани квонарли, альбатта.

ЮНеСКО томонидан нашр гилинадиган «Йо'колиб кетиш хавфи арафасида турган джахон тиллари атласи» да Европадаги 50та, Тинч океани минтакасида эса 200та тил йо'колиб кетиш арафасида экадани та.Afrikadagi 1400ta tildan 600tasi kelajakda, 250tasi esa yaqin orada butunlay yo‘qolishi xaqida bong urilmoqda.

AQSh hududlariga yevrropaliklar qadam qo‘yganlarida bu mintaqada minglab tillar mavjud edi. Айни дамда шимолий Америка hindularning камида 150та тили сакланиб колган. Leyptsig universityti xodimi Baltazar Bikelyaning so‘zlariga qaraganda, Kavkazda atigi 3-4 kishi so‘zlashuvchi tillar bor.

ЮНеСКО xomiyligida Leyptsigda bo‘lib o‘tgan lingvistlarning xalqaro anjumanida kam sonli xalqlarning tillari yo‘qolib ketishiga globalizatsiya aybdor ekani aytildi.Бирок айрим такслилчилар, тилларнинг йо'колишига глобализацияадан ташкари айрим хукуматлар олиб борайотган сиёсат хам айбдор эканини эслатиб о'тишди. Бу каби вазият асосан Африка мамлакатларида учрамокда.

Olimlar insoniyat tarixida 9000 mingdan ortiq til yo‘q bo‘lib ketganini aytishadi. Нафакат босиб олинган худудлардаги халкларнинг тиллари, балки фотихларнинг тиллари хам йо'колиб кетгани тариксдан ма'лум. Бу борада кадимги юнон, оромий, лотин, санскрит, ведий, ассурий, кадимги форс тилларини мисол сифатида келтириш мамкин.YuNeSKO mutaxassislari o‘lib va ​​yo‘qolib borayotgan tillarni qutqarib qolish mumkinligini aytishadi. Мисол тарикасида о'тган асрнинг 80 йилларида атиги 8 киши со'злашган япониянинг Хоккайдо оролидаги айн тилини келтириш мумкин. Bugungi kunda tiklangan bu tilda bir necha ming kishi gaplashmoqda. Икки мин йил давомида о'лик тил ксисобланиб келинган иврит тили хам кайта исте'молга киритилди. Бугунги кунда иврит тилида 9 миллионов киши суксбатлашади.

Кадимда халклар о'з тур джойларидан майбуран ко'чирилганлари буа улар бошка минтакаларда со'злашувчи халклар билан коришиб кетиб, уларни тилларини о'злаштиришга ​​майбур бо'лган.Лотин Америкасидаги айрим халклар эса алкоголь ва гийоксванд моддалар исте'моли туфайли йо'к бо'либ кетган. Эндиликда эса кичик бир халк йошларининг келаджаги порлок сифатида ко'риладиган иккинчи халк тилидан фойдаланишга уринайотгани буа тиллар йо'колмокда.

Qachonki bolalar o‘z ona tillarida o’qishni to ’htatar ekan, o‘sha til yo‘qolib ketish arafasiga kelib qoladi. Тилларни саклаб колиш бу осша халкнинг маданияти, урф-одати, расм-русумларин сакланиб колинишини англатади.Чунки, халк такдири тил такдири билан бевосита боглик. Тиль хар бир миллат маданиятинин озагидир. Шу сабабли хам тилнинг сакланиши халк тараккиёти ва келаджагини белгилайди. Тиль халкни бирлаштиради, тарбиялайди, о'китади, урф-одат, ананаларини саклайди. Шундай экан, она тилимизнинг халкаро микьёсдаги обро'-этиборини юксалтиришда, юни миллий ва умумбашарий тушунчалар асосида тараккий этган тиллар сафига qo‘шишда хар хурбиримиз тилимизмат 4 керакюр 9

Шарофиддин Тоалоганов

.

Миллий тил - Википедия

Миллий тил - умами худуд, иктисод ва маʼнавий бойлик билан бирга миллатни ташкил этувчи ижтимоийтарихсий категория. Millatning oʻzaro aloqa vositasi hisoblangan Milliy til 2 shaklga ega: ogzaki va yozma. Миллий тил кабила, элат тилларидан фаркланади.У, одатда, миллатни бирлаштириб турувчи ягона тиль вазифасини баджаради. "Миллий тил" тушунчаси тилнинг яшаш шаклларига алокадордир, у тил мавджудлигининг алохида тури бо'либ, мавжудликнинг бошка тур (лар) ига (уруг`, кабила ёки элат тилига), тилшириндэдэкара-фаршгауан (qilishima ) мамкин.Хар бир миллат о`з тилига эга. Баʼзан бир миллат бир неча тилга эга бо'лиши мумкин: белгияликлар - бир миллат, лекин франсуз ва валлон тилларида созлашади. Швейсарияликлар - ягона миллат, лекин улар немис, франсуз, итальянский ва ретороман Миллий тилларида со`зла-шади. Аксинча, бир неча миллатлар бир Миллий тильдан фойдаланадилар, xususan, AQSH, Англия, Австралия ва бошка инглизча со`злашувчи мамлакатларда инглиз Миллий тилининг вариантлари, я bни британия вариант английского языка, америка.Миллий тилнинг хосил бо'лиши узок ва мураккаб джарайондир. Милли тилнинг шакланишидаги анг олий боскич миллий адабий тиль хисобланади. Бирок Миллий тил адабий тильдан фаркданиб, огъзаки нукт ва халк шеваларини хам о`з ичига олади.

Абдузухур Абдуазизов. [1]

  1. ↑ OʻzME. Биринчи джилд. Тошкент, 2000-й год
.

Tillarni tasniflash asoslari Reja: Tillarning geneologik tasnifi

R e j a:

1.Tillarning geneologik tasnifi.

2. Функциональные таснифи Tillarning.

3.Тилларнинг ареал таснифи.

4. Тилларнинг типологик таснифи.

Tilshunoslikka oid adabiyotlarda 3000 ga yaqin til borligi qayd qilingan. (Айрим адабиётларда уларнинг сони 5000 гача деб ko‘rsatilmoqda). Агар уларга шевалар хам qo‘shilsa, bu son nihoyat darajada oshib ketishi mumkin.

  • Tilshunoslikka oid adabiyotlarda 3000 ga yaqin til borligi qayd qilingan. (Айрим адабиётларда уларнинг сони 5000 гача деб ko‘rsatilmoqda). Агар уларга шевалар хам qo‘shilsa, bu son nihoyat darajada oshib ketishi mumkin.
  • Россия Федерациясида - 130
  • Хиндистион - 720 до шева
  • Индонезия - 180-200
  • Филлипин - 80
  • Джанубий Гвения - 400 в год.
  • Bu Tillar Funksional jihatdan ham teng emas.Birida bir qabila gaplashsa, ikkinchisi xalqaro til hisoblanadi. Баази тиллар йоак бо'либ кетган (Америкадаги хинду кабилалари тиллари). О'лик тили-исте'молдан чиккан, йозма йодгорликларда сакланиб колган тил. Масалан: лотин тили, санскрит тили.
  • Дунёда шунча микдорда тил мавджуд экан, табиийки, уларни таснифлаб о'рганишга ехтиёй тугилади.
  • Уларнинг анг асосий ва мухим белгиларини назарда тутиб таснифлаш нихойятда мушкул вазифа эканлигини хам о'тган дарсимизда та'кидлаб отдик.Бир неча 100 йоки 1000 киши гаплашадиган кабила тили ветчина, 400 млн дан 500 млн гача одам гаплашадиган инглиз тили ветчина алохида тил хисобланади.

  • Тиллар таснифи - тилларнинг муайян белгилар асосида хамда тадкикотнинг умами максадидан келиб чикадиган карашларти мо mo келумхаулар Тиллар таснифи муаммоси уларни кийосий о`рганиш вактида пайдо бо'лади ва баʼзан кийосий о`рганишнинг пировард максади деб тасаввур этилади.Тиллар таснифининг 2 асосий тури мавджуд: тилларнинг генеалогик таснифи ва тилларнинг морфологик (типологик) таснифи. Улар орасидаги асосий фарк шундаки, таснифролнинг биринчиси доарнинг кариндошлиги тушунчасига асосланади; у qiyosiy tarixiy tilshunoslik paydo boʻlgandan keyingina roʻyobga chiqqan. Бунда кариндош тиллар кариндошлик дараджаларига караб ойлаларга (мас., Хиндевропа, финугор, туркий, сомхом ва бошка тиллар ойлалари), бир ойла дойрасидаги якин кариндош тиллар эса гурух ва гарухчалар (мас., хиндевропа ойлазайнинг славян гурухидаги шаркий славян тиллари гурухчаси йоки туркий тиллар ойлазайнинг шаркий ва гарбий гурухлари) бириктирилади. Оиладан каттарок таснифий бирликлар (тил оилалари то`плами, макрооила ва бошкалар) ни аниклаш, белгилашга уринишлар хам мавджуд.
  • Tillarning morfologik tasnifi esa tipologik va grammatik xususiyatlarga asoslanadi. У узгармас лугъавий бирликларга эга болган тиллар хамда о`заро бирикиб, озгаришларга учровчи лугавий бирликлари булган тилларни кийослаш асосида пайдо бо'лган.Немис олими А.В. Шлегель Тиллар таснифининг ушбу принсипини тилларни фамматик курилишли тиллар ва грамматик курилишсиз тилларга аджратган холда ривойлантирди. Тилларни аморф тиллар, агглютинатив тиллар, флексив тиллар ва полисинтетик тилларга айратиш хам шу таснифга асосланади. Mazkur turlarning birortasi ham sof holda uchramaydi: dunyodagi barcha tillarning xususiyatlari biridan ikxinchisiga utuvchan xarakterga ega. Немис олими Г.Штейнталь, австриялик Ф.Мистели ва америкалик Э.Сепирнинг 19-асрда морфологик (типологик) таснифни такомиллаштириш йо`лидаги уринишлари бирмунча содда, умумий тарзда болган.
  • Tillar tasnifining uchinchi xili - areal yoki geografik tasnif xam mavjud. Bu tasnif mazkur ikki tasnifga nisbatan qoʻshimcha, yordamchi mavqeda boʻlib, tillarning yoki bir til doirasidagi lahja va shevalarning geografik joylashuvidan kelib chiqadi (yana q. Умуман, Тиллар таснифи дунйодаги ко'плаб ксилмаксил тилларни яшширок о'рганиш, тадкик этишда катта йордам беради.

XIX asrga kelib bu borada etarli ilmiy ma`lumotlar to‘plandi, tillarni tipologik guruhlashga ehtiyoj ortib bordi.Шу tarzda tilshunoslikda qator tasniflar vujudga keldi. Джумладан:

  • XIX асрга келиб бу борада этарли илмий ма`лумотлар то‘планди, тилларни типологик гурухлашга ехтийодж ортиб борди. Шу tarzda tilshunoslikda qator tasniflar vujudga keldi. Jumladan:
  • ареал-географ
  • генетик-генеолог
  • морфологик типолог
  • функциональные структурные каби.
  • Ареал таснифда джахон тилларининг харитаси, турли мамлакатларнинг тил томонида характеристикаси, айрим тилларининг ко'лланиш дойрасининг кенгайиши каби масалалар оаз ифодасини топади.Масалан, Узбекистан худудида миллат ва элатларнинг джойлашиши. (Дунёдаги тиллернинг тараккиёт тариши шуни ко'рсатадики, кабила, элат, ирк, худуд чегараси билан тиль чегараси оазаро то'г'ри келмайди).
  • Tillarning xalq tarixi bilan aloqasiga ko‘ra, asosan, uch tipga ajraladi: qabila tili, elat tili, milliy til .

Tillarning funktsional tasnifi qo‘yidagi belgilarga asoslanadi:

  • Tillarning funktsional tasnifi qo‘yidagi belgilarga asoslanadi:
  • 1) tilning o’yidagi targilarga asoslanadi;
  • 2) тилнинг джамиятдаги вазифаси.
  • Tillarning ijtimoiy vazifasining kengayishi ularning функциональная дифференциация olib keladi. Натиджада турли нутк стиллари шакланиб боради. Rivojlangan hozirgi tillarning ko‘pchiligida badiiy, ilmiy, publitsistik, rasmiy-idoraviy, so‘zlashuv kabi uslublar shakllangan.

Tillarning tipologik tasnifi da tillarning grammatik qurilishi asosga olinib, ularning asosiy tiplari belgilanadi. Unda tillarning morfologik va sintaktik tipologiyasi farqlanadi.Морфологик тасниф ана шу усулга асосланади.

  • Tillarning tipologik tasnifi da tillarning grammatik qurilishi asosga olinib, ularning asosiy tiplari belgilanadi. Unda tillarning morfologik va sintaktik tipologiyasi farqlanadi. Морфологик тасниф ана шу усулга асосланади.
  • Morfologik типология da ko‘proq so‘zlarning o‘zgarishi asosga olinadi. Tillarning morfologik tasnifi so‘z qurilishida o’zak va affikislarini o‘zaro qarama-qarshi qo‘yishga asoslanadi.Бу тасниф тилшуносликда кенг таркалган.
  • Sintakaktik tipologiya gap va so‘z birikmalarida ifoda qilinadigan logik - семантик муносабатларнинг универсаллигига суянади, бунда кесим формаси, синтактик алока, гапдаги логик семантик муносабатлар хисоб. Kesim formasiga ko‘ra gaplar ot va fe`l gaplarga ajratiladi.
  • Tillarning sintaktik tasnifida subyekt-predikat, obyekt-atribut munosabatlarini ifodalanishiga asoslangan tasnif keng tarqalgan.
  • Bu jihatdan I.I.Meshchaninov uch sintaktik tipni ajratadi: possessiv , nominativ , e rgativ .

Geneologik tasnifda til faktlari tarixiy prinsip (usul) asosida o‘rganilib, tillarning qarindoshlik munosabati hisobga olinadi.

  • Geneologik tasnifda til faktlari tarixiy prinsip (usul) asosida o‘rganilib, tillarning qarindoshlik munosabati hisobga olinadi.
  • Structural tasnifda hamma tillarning vazifasi bir xilligidan kelib chiqib, ulardagi umumiylik va o‘xshashlik asos qilib olinadi.Бу умумий о'шшашлик ва универсаллик дейлади.
  • Shundan so’ng geneologik va morfologik tasnif va ularning afzal tomonlariga to‘xtalib o‘tiladi.
  • Geneologik tasnifni ham, qiyosiy-tarixiy tasnifni ham inkor etgan. Озининг стадион таснифини таклиф килган. Бунда у тил намонталогияси (тилнинг бошланг'ич давридан колган колдыкларни о'рганувчи илм) усулини ко'ллаган. Н.Я. Маррнинг фараз qilishicha, insonlarning tovush nutqi dastlab to‘rt unsurdan sal, ber, yon, rosh dan iborat bo‘lgan emish.Дунёдаги барча тиллар ана шу то'рт унсурдан таркиб топган бо'либ, хамма тилларнинг яратилишида анг дастлабки умумий материалдан бо'лган эмиш.
  • Н.Я. Маррнинг боскичли чизмасида хар кайси кардош тилларнинг бир манбадан, бир о'зак тильдан таркалганлиги да`во цилинади, бу билан эса генеологик тасниф инкор цилинади.
  • Tillarning geneologik tasnifi. Tillarning geneologik tasnifi til faktlarini tarixiy printsip asosida o‘rganib, tillarning qarindoshlik munosabatlarini aniqlaydi.


Do'stlaringiz bilan baham:
.

Смотрите также